Žitarice

Žitarice su jednogodišnje biljke iz familije trava (Gramineae), čiji zrnasti plodovi (žita) služe za ishranu i kao sirovina u prehrambenoj industriji. Nazivaju se i zlebna žita ili cerealije.

Plodovi žitarica su bogati ugljenim hidratima,belančevinama,celulozom,mineralnim materijama i vitaminima.

U prvom redu to su: pšenica (tricium), raž (secale), ječam (horedum), pirinač (oriza), ovas (avena) i kukuruz (zea mays). Pored navedenih u žita se ubrajaju proso (panicum), sirak (sorgum), heljda i hibrid pšenice i raži pod nazivom triticale.

Prema nekim botaničkim osobinama, žita se dele na prava ili strna, koja imaju cvet u obliku klasa i prosolika čiji je cvet u obliku metlice. U prava ili strna žita ubrajaju se pšenica, raž, ječam i ovas, a u prosolika pirinač i kukuruz.

Žita se dele i prema načinu prerade. Žita koja se prerađuju mlevenjem imaju naziv mlinske sirovine, dok žita koja se prerađuju ljuštenjem imaju zajednički naziv ljuštine.

Najznačajnija mlinska sirovina svakako je pšenica. Osnovna sistematizacija je botanička. Ekonomski najznačajnija je obična pšenica (tricium aestivum). Druga po značaju tvrda pšenica (tricium durum) a slede engleska pšenica (tricium tugidum), patuljasta pšenica (tricium compactum) i druge. Pšenica se grupiše i prema vremenu setve odnosno žetve. Po ovoj podeli sve pšenice svrstavaju se u tri grupe. Prvu grupu čine ozime, drugu jare a treću čine fakultativne pšenice.

Kukuruz

Kukuruz je jednogodišnja biljka poreklom iz Srednje i Južne Amerike. Gaji se u umerenim i toplim delovima sveta u velikom broju podvrsta, varijeteta i sorti.

U Evropu je donesen 1493. a po nekim izvorima i 1535. Na Balkan je stigao u 17.veku.

Upotreba

Upotrebljava se za ishranu ljudi i domaćih životinja i za industrijsku proizvodnju.

Mlevenjem zrna kukuruza (slično kao što se melje pšenica — žito) dobija se brašno (kukuruzno brašno). Od kukuruznog brašna ili mešanjem sa pšeničnim brašnom se za ljudsku ishranu priprema: hleb, proja, kačamak, kolači i drugo pecivo .

Od kukuruza se dobija skrob koji se koristi u razne svrhe. Proizvodi se i farmaceutski skrob (Maydis amylum) koji ima različitu primenu u medicini i farmaciji.

Od klica izvađenih iz zrelog kukuruza spravlja se vrlo hranljivo i lekovito ulje (Maydis oleum) veoma bogato gliceridima nezasićenih masnih kiselina (linolne, oleinske i sl.) i fitosterolima (sitosterol, stigmasterol); sadrži i liposolubilne vitamine (posebno vitamin A).

U kukuruznim klicama ima oko 28% masnog ulja, 1% lecitina, inozitofosforne kiseline, belančevina, gvanidina, glutamina, šećera i drugih biološki vrlo važnih materija, zbog čega se klice cene kao veoma jaka, koncetrovana hrana.

Interesantno je da se kukuruzna svila, uz ostale sastojke, koristi za pravljenje cigareta protiv bronhijalne astme.

Proizvodnja kukuruza

Ubedljivo najveći proizvođač kukuruza, prema podacima iz 2009. godine, bile su Sjedinjene Američke Države koje proizvode preko 333 miliona tona godišnje što je 43% svetske proizvodnje kukuruza, sledeći najveći proizvođač je Kina sa 163 miliona tona, na trećem mestu je Brazil sa 51 milionom tona, a Srbija je na 17 mestu sa 6,4 miliona tona godišnje (0,815% svetske proizvodnje).

Pirinač

Pirinač (riža ili oriz) je rod jednogodišnjih biljaka iz familije Poaecae, koji predstavlja jednu od najstarijih kulturnih biljaka, poreklom iz tropskih i suptropskih predela Afrike i južne i jugoistočne Azije. Postoje dve vrste, sa mnoštvom sorti, ali sve zahtevaju toplotu i zemljište potpuno zasićeno vlagom. Služi kao glavna hrana narodima Azije, a troši se dosta i u drugim regionima sveta. Pirinač se upotrebljava i za proizvodnju alkoholnih pića, u kozmetici i narodnoj medicini (pirinčana voda).

Sa stanovišta ishrane pirinač ima veoma veliku prehrambenu vrednost. Osnovni sastav pirinča izgleda ovako:

voda 13 %,

proteini 7 %,

masti 2,2%,

ugljeni hidrati 73 %,

minerali 1,2 %,

Pored toga pirinač u sebi sadrži vitamin E, B-1, B-2 i B-6. Posebno je bogat mineralima među kojima su: natrijum, kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, cink, jod...

Ovas

Ovas ili zob (Avena) je rod skrivenosemenica koja pripada familiji trava (Poaceae). Poseduje veliki privredni značaj. Koristi se za ishranu ljudi i domaćih životinja. Površine pod ovsom u svetu iznose oko 14 miliona ha. Najveći značaj ima vrsta Avena sativa - gajeni ovas (on poseduje 2n=42 hromozoma). Koren mu je dobro razvijen i klija sa tri primarna korenčića.

Stablo je člankovito, i otpornije na poleganje od ostalih strnih žita. Prosečne visine oko 80-120 cm. List je lancetast, paralelne nervature i bez roščića (aurikula). Cvetovi su smešteni u cvast metlicu. Ovas je tipično samooplodna biljka, plod je krupa, najčešće plevičasta. Postoji ozima i prolećna forma ovsa.

Ječam

Ječam

Sve forme ječma svrstane su u jednu vrstu pod nazivom hordeum sativum jesen i to:

I grupa - višeredi ječam

II grupa - prelazni ječam

III grupa - dvoredi ječam

IV grupa - nepotpuni ječam

V grupa - labilni ječam

Selekcija ječma ide u dva osnovna pravca i to prema nameni. Ječam namenjen za proizvodnju slada i ječam namenjen za animalnu i humanu ishranu treba da je sa što većim udelom belančevina. I u jednom i u drugom pravcu do sada je selekcionisan veliki broj sorti, koje su prilagodjene određenim agroekološkim uslovima.

Raž

Raž

Raž (lat. Secale cereale) strna je žitarica, za koju se smatra da se počela uzgajati oko 1500. pr. Kr. na području današnje Turske. Od tada se proširila u okolna područja. Njena upotreba u prehrambenoj industriji seže od proizvodnje brašna pa do piva i viskija. Uzgaja se kao krmna kultura te u industriji octa. Smatra se da neki njezini ekstrakti imaju antialergijsko djelovanje, što nije znanstveno dokazano.

Raž sadrži dosta proteina i vitamina A, E i B. Samooplodna je biljka dugog dana. Najviše se uzgaja u planinskim i brdskim područjima. U nizinama se seje krajem septembra i početkom oktobra, a u brdima početkom septembra. Izboji su pri nicanju crvenkasto-ljubičasti.